Sedeo Vladika Nikolaj Velimirović na brdu stvari posloženih na konjskoj zaprezi. Zaustavila ga nemačka patrola, a on pričao nemački tečno. "Šta je ovo, oče?" "Stvari za manastir. Nešto hrane i drugih stvari..." "Jel možemo da pretresemo?" "Samo izvolite, Bogu hvala. Vi imate vlast, a ja imam manastir." Pustili oni Vladiku bez pretresa, a on ispod svojih nogu sakrio jevrejsku devojčicu. Ispriča se ova anegdota na jednom skupu u Beogradu i počnu ljudi da se smeju
i da govore kako je to laž, kad ustade jedna žena iz poslednjeg reda: "Nemojte se smejati! Ništa nije smešno! Ja sam ta jevrejska devojčica! Moji roditelji su ubijeni, mene je spasio Vladika." Vladika Nikolaj je birao između sile i komšija i izabrao je komšije. Netanjahu bira silu, izgleda.