Kad vidim svoju kćer kad se nabomba pred noćni izlazak, pa se kofrči pred ogledalom u minjačiću i štiklama, podero bih je ko Međed Mašu, ali mala već ima đuvegiju, nakog Eldara iz teretane koji drajva BMW i tuče se po republičkošumskim kafanama. Babin sin, pun ko tanker, baš onako sponzor i prilika. Stoga moram da se zadovoljim time da pred izlazak potapšem malu drocu po slađušnoj utegnutoj guzi. Teška vremena za nas brižne očeve. Ciganija poprilična. 😪