Neki dan čujem od uglednog stručnjaka neuropsihijatra, kaže on da osobu koja voli sebe ćete prepoznati po disciplinovanosti opcenito pa tako i po disciplinovanosti kad je u pitanju unos hrane. Drž’-ne daj, to je onda odricanje od puno stvari. Zar nije malo kontradiktorno to onda? Nije li to više pomalo mazohizam nego ljubav prema sebi?