I u vecini slucajeva posle marisanja bude mir, mir, mir niko nije kriv, ko da nista nije bilo. Nismo ozbiljno shvatali te sukobe dugorocno, nego u tom afektu se pobijemo, a posle mirimo. Bar ja takva iskustva imam. Plus sto ucesnike tuce kod kuce otac dodatno nalema, pa ti vise ne naumpadne da ponovis.
E pa vala ja sam bio miran i trpio. I kajem se ,bog toga. Danas bi isto prebio svoje neprijayelje kad ih sretnem. Radije bi s ratnim zlocincem popio kafu nego s nekim ko me je maltretirao. Jednostavno mrzim ih iako sam odrastao ja to ne mogu opisati.
Ja vam to ne mogu opisati koliko ja mrzim te ljude. Oni su meni traumu ostavili. Proslo je 10 godina ali ih mrzim sresti. Jednostavno kad ih vidim osjetim neki grc. Znam da mi ne mogu nista cak me fino i pozdrave, niti ja njih zanimam, niti mi zele zlo ALI MRZIM IH vidjet.
Kako kad neko pukne u nase vrijeme sobijes nogu u supak,tać i te zajebancije ako sutis pa niko nije taznosio sve redom? Sta branis kosti psihopatu njega izgleda i xurice maltretirale