Zločin je zločin i svaki je za osudu. Lik smatra da nije kriv, već da mu se to napakovalo, a da mu je bilo čast biti nepravedno osuđen za svoj narod, koji je najviše stradao i nije pravda zadovoljena za žrtve vlastita naroda, a na njemu se sad iživljava. U tom je poanta. On ne negira zločin, nego da je kriv za isti, iako je osuđen. To je nešto poput kad strancu objašnjavam zašto se toliko svađamo a stanemo svi u grad ranga Milana.