Nekada su ljudi trgovali zlatnicima. Bilo je to nepraktično, ali i opasno. Zlatnici se habaju kada godinama prolaze kroz hiljade ruku, a i lako mogu biti opljačkani. Nisu laki ni za transport. Zato je neki kralj rekao: dajte sve zlatnike kod mene u trezor, a ja ću vam dati hartiju kojom garantujem isplatu zlatnika. Tako je nastao novac. Pročitaj šta i dan-danas piše na britanskoj funti - na bukvalno svakoj novčanici. Mora da postoji POVERENJE.
Sa poverenjem možeš biznis da praviš i u pustinji, a bez poverenja i u raju ostaješ gladan. Ne možeš da foliraš poverenje. Ili ga ima, ili ga nema.
Pa i zlatnik nije nista drugaciji od komada papira, oboje ima vrijednost jer smo odlucilinda mu damo vrijednost. Sta je mogao covjek sa zlatnikom prije 1000 godina ako ga nenkoristi za trgovinu? Nista, okacit oko vrata za ukras, al nije ga mogao pojesti kad ogladni.
Prikaži sve komentare (68)