Juče sedim na Dorćolu, pijem kafu u kafiću i vidim kako devojka za susednim stolom stavlja dlanove na obraze u šoku. Pogledam konobara - krsti se. Uzmem telefon, odem na nova.rs i pročitam za Gradačac. Pa više tuge je Beograd pokazao od Sarailabada. Ova pokazuje trudnički stomak, onaj se šeta bos, a obdukcije leševa još nisu gotove... Oprosti im, Bože. Ne znaju šta rade.
Dorćol, Kalimegdan, Terazije,Avala,Karaburma,Topčider,Ada Ciganlija, Aberdareva, Košava, Čukur Česma. Celi Belajstanbul nosi turske nazive delova grada, još kad uzmemo turske orlove na zastavi, šubare, 10 000 turskih reči u jeziku kojeg zovu Svrpski, turske specijalitete koje zovu svrpskim, turbo folk arlaukanje i kad dodamo turske gene i krv koja teče u pravoslavnim turcima, onda se postavlja pitanje imaju li današnji pravoslavni turci išta zajedničko sa prijašnjim srbima?