Svako ima pravo na svoje mišljenje, emocije i ukuse. Dva puta sam bio u Sarailabadu i nikad više. Prljavo, prosjaci na sve strane, leti ne možeš da sedneš u baštu kafića da te njih petoro ne pita za sitninu, zimi ne možeš da dišeš, jasno vidiš veći broj ljudi koji očigledno kulturološki ne pripadaju urbanoj sredini... Možda Sarailabad stvarno ima srce i dušu, ali mene to uopšte ne interesuje. Skupo, a glupo.