Ponosan sam na Srebrenicu. Ne samo na konkretan događaj i oslobađanje istočnog dela Prelepe i Večne Republike Srpske nego i fenomenološki u smislu sistema: pusti žene i decu, a tallibanski SDA teroristički nakot satri. Ništa nož, samo metak.
Scena u "Quo vadis Aida" je autentična: mladi SDA talliban u Srebrenici uzeo dimije od majke, obrijao se, stavio maramu i čak nabudžio sise. Srpski vojnici kod kapije su ga pustili ka autobusu. Taman da uđe u autobus - kad ga je sasvim slučajno primetio oštrooki vitez Vojske Republike Srpske. "Dečko, svaka čast na trudu, ali ti ideš u kamion, ne u autobus." Posle 15 godina su dimije našli u Zvorniku, a maramu u Foči. 😂😂😂
Krenulo je hapšenje bošnja i na onih 30% koje je uspjela Armija BiH da spasi a koje čettnici i ustašhe nisu uspjeli istrijebili, zahvaljujući nametnutim stranoplaćeničkim kučkama i dezerterima iz Kasabe..