Epsko-lirski deseterac: Ljubavni jadi Kačavende Vase
Mili Bože, velikoga jada,
Usred b’jelog grada Biograda,
Kad stolova Nikoliću Tomo,
Silan Tomo i ovo i ono,
Kad stolova kad upravlja ludo,
Pak Kosovo propade suludo,
Jer ga uze Hašimije Tači,
Hašim Tači Srbljima pomrači,
Vijekovnoga duha i ognjišta,
Srbinove kuće i kućišta;
Kad vladaše Dačiću Ivice,
Što je Slobu dvorio milice,
S njime jeo, rujno pio vino,
Kad se klalo govorio fino,
Kad se pal’lo ljepše govorio;
Popa Vasa tad je tužan bio,
Tužan bio u jadu sjedio,
Usred svoga Biogradskog dvora,
Usred dvora, oko dvorskog stola,
Jade svoje grozne naricao,
Naricao i bratu zborio,
Milom bratu, toplom Pahomiju:
“Dragi brate, mili Pahomije,
Moja diko, moja draga sliko,
Jadi su me mnogi umoreli,
Umoreli, mnogo zaboleli,
Stigla me je velika nesreća,
Zla mi sreća, veliko stradanje,
Krivo su me, brate, razumeli,
I u mojoj dobroti omeli,
Nedaju mi dece milovati,
Milovati, nežno ih ljubiti,
A ti znadeš, mili pobratime,
Da ja ne znam bez dece živeti,
Bez divnijeh, umilnih stvorenja,
Decu volim, decu obožavam,
Milovanje, s njima radovanje,
Dođi popi, da ti nešto dade,
Da ti dade, da te pomiluje,
Da poljubi popa najmilije,
Bogom svetim i višnjome slavom,
Šta da radim, kako da se spasem,
Da mi opet deca dvore krase”;
Kad ga čuše pobro Pahomije,
Kad ga čuše kako grozno strada,
Grunuše mu suze na obraze,
Orosiše bradu ispod pasa,
Pa on tiho veli ispod glasa,
Da dâ pobri utjehe i spasa:
“Mili Vaso, dušo i poštenje,
Tvoje muke, moje boli grozne,
Nije gore bilo ni zbog Ozne,
Kad smo mladi bili i patili,
Sad je došlo neko grozno vreme,
Ni brat bratu ne dâ da se penje,
Da se penje i potiho stenje,
Nit’ nam daju dece zavoleti,
Niti Vaso mlađahne ljubiti,
Već nam oće miline uzeti,
Popinski nam život prekratiti,
No me počuj, mila diko moja,
Mila diko i moje poštenje,
Nisi više ti voće zeleno,
Odi meni, sedni na koleno,
Da te ljubim, da te se naljubim,
Namilujem obnažena tela,
Gola tela, orošenog čela,
Tvoje brade, i tvoga trbuha,
Nežnih ruku, i toplih uzdaha”;
Kad ga čuše šta umilno trudbi,
Popi Vasi zaigraše zubi,
Zagrli ga, sjede na koljeno,
Pak on ljubi drago i voljeno;
Tako biva, tako kažu ljudi,
Kad svoj svoga miluje i ljubi.