Ustajte, vi zemaljsko roblje, Svi sužnji koje mori glad! Nepravdi razum sad se sveti, Tutnji već i selo i grad. Nek tiranstvo sruši naša snaga, Bezbrojno roblje, sad ustaj! Nek svijetu starom nema traga, Svoj bijedi sutra bit će kraj! Pobjede dan se javlja Naš se združen kreće hod! Internacionala Nek bude ljudski rod. Od silnih nama nema dara, Krvnici su nam car i bog! Ko trudom sve na svijetu stvara, Sam neka zgazi vraga svog. Da nas zlotvor taj više ne davi, I mis'o da ne guši mrak, Raspir'mo oganj u čas pravi, I naš nek kuje čekić jak! Naš zakon vlasnika sad tišti, U ruci silnih krvav mač, Pod njime sirotinja pišti, On joj stvara bijedu i plač. Svi mi bjesmo sve dosad bespravni, Jednakost nek je sad za nas, U pravu postanimo ravni, I sebi sami dajmo vlast. U bijesu svome sam je ružan Taj kralja novca gnusni soj. A svima dužan i predužan, Pljačka nam on trud i znoj. Što naš rad nam stvori i osnaži, Otmicom tuđ je zalogaj! Al' narod sada od njeg' traži Da vrati krvav zajam taj! Nas varkom lagali su silni, Nek mir je nama, njima boj! A vojska, saveznik obilni, Biće s nama, uz svoga svoj. Osvajački 'ko u rat poziva Da narod bude drugom rob, Nek znade: naša puška živa I njemu sprema crni grob! Svud radnik i seljak se budi, Visoko nose crven stijeg. A širom zemlje radni ljudi Silnike će nagnat' u bijeg. Što nam krv su vjekovima pile Tih crnih ptica skrš'mo let! Kad s lica zemlje sve iščile, Pod suncem nek zablista svijet! Pobjede dan se javlja Naš se združen kreće hod! Internacionala Nek bude ljudski rod.