Bilo kakvo brbljanje o nekom novom društvenom uređenju i prosperitetu mora krenuti od pretpostavke da u Bosni živi pretežno nekvalitetno i neobrazovano stanovništvo. Jedino na čemu se može raditi je pravda, obrazovanje i kultura a sve kako bi se smanjila korupcija, bahatost i zatucanost. Tada Dunović ne bi divanio za interes osrednjeg propaliteta Kulenovića nego bi se na tržištu rada morao dokazati naučnim istraživanjem, analizama i ekspertizama na polju saobračaja i komunikacija.
Međutim, saobraćaj je najmanje što danas interesuje Dunovića. Lakoća življenja na državnim jaslama i nekakvo marksističko seruckanje po zadatku je ono što njega interesuje.