Lijepo, i većinom izuzetak. Jer nažalost, kod nas su djeca u domovima automatski predodredjena na neuspjeh obzirom kako se loše radi s njima (bar je tako kod nas u Mostaru u domu, a vjerujem u cijeloj drzavi).
Ako umeš da čitaš između redova, lako ćeš uočiti da je ovaj dom za nezbrinutu decu na Senjaku, a Senjak i Dedinje su bili i ostali najelitniji deo Beograda sa tradicionalno najskupljim kvadratom. To ti je neuništivi duh Beograda: ako mogu tu da žive guzonjini sinovi, mogu i Lejla i njen brat jer nemaju gde drugde da idu. ❤️❤️❤️ Ponosan sam.