Oni nose nose čizme i kožne jakne, marame oko glave, farmerice i tamne naočare, ali dok su na putu, osim zvuka motora koji voze, prate ih i mnoge predrasude. Ono što znamo o bajkerima saznali smo iz filmova - oni žive protiv svih pravila, protiv svih šansi, glasni su i neotesani, pravi pirati na drumu iza kojih ne ostaje ništa... Iako deluju opasno, njihov cilj nije ugrožavanje života, ni svojih ni tuđih, njihov cilj je - bezbedna vožnja. Nekada se znalo motociklista je bio iskusan vozač, neko ko zna kako da se ponaša na drumu. Grad nikada nije bio njihov teren, njihov teren su otvoreni drumovi, zato kada su u gradu ne pokazuju snagu svojih mašina. Ne pretiču automobile, puštaju da ih preteknu skuteri i staju pešacima na pešačkim prelazima. Kada neko kupi motor, on je motociklista, a biti bajker je način života, zato se bore protiv toga da zbog nekolicine bahatih vozača svi budu na lošem glasu. - Ljudi misle da smo svi debeli, raspušteni i anarhisti. A mi smo ljudi koji rade svoj posao, koji god on bio, imamo porodice i delimo zajedničku ljubav prema motorima. Svako od nas predstavlja arhetip slobodnog čoveka i ta sloboda koju osećamo kada smo na putu je naša zajednička crta. Jedna od odlika bajkera je njihova solidarnost, koju pokušavaju sa drumova da prošire na sve aspekte života, zato su učesnici i pokretači mnogih humanitarnih akcija. - Ako se nekom bajkeru dogodi nesreća na putu, kolega bajker mora da stane da mu pomogne, makar da mu pruži moralnu podršku, sve je bolje nego da samo projuri pored, to se ne događa. Poenta njihove vožnje nije brzina. Oni žele da vide predele kroz koje prolaze, da udahnu prirodu. Kada voze, oni voze, ne pričaju telefonom, ne slušaju muziku, jer znaju da kada voziš motor nije pitanje da li ćeš pasti s njega, nego kada ćeš pasti, pa čine sve da se to ne dogodi.....................