Sećam se jednog alasa i boema - osamdesetih se razočarao u život, prodao stan i ostatak života proveo na obalama Save i Dunava u Beogradu. Pecao je i pio Rubinov vinjak po ceo dan. "Deco, Dunav je najlepši i najbolji, ali idite na Savu. Zašto? Dunav je surov. Ne prašta." Ispada da je tako. Neukrotiva reka. Neverovatno brza ma kako ti se činilo dok odmaraš pogled na pučini sa mosta ili obale. Malo joj treba da uradi ovo i tu leka nema.