Nikada neću razumeti zluradost - taj poriv koji u narodu ne postoji nego ga mediji stvaraju, neguju i gaje: da se raduješ tuđoj nesreći jer je unesrećeni član neke partije ili je pripadnik neke nacije ili religije ili je uradio ili rekao nešto što se meni ne sviđa ili je osumnjičen, optužen ili osuđen za neko delo... Čovek koji ne čita knjige se danas OZVERI za 15 minuta.
Kod moje profesorke srpskog jezika i književnosti se u svakoj generaciji dobro znalo - moraš da znaš Derviš i smrt napamet za dvojku. A šta kaže Meša Selimović za tu knjigu? "Ljudi koji su mog brata osudili na smrt kao da su dugo vremena istraživali i proučavali kako da mi zadaju najveću moguću bol." 22 godine nakon smrti brata je izdao tu knjigu.