Razmišljam i osećam nešto jutros paralelno nakon slabo prospavane noći: balkanski inat, ponos i tvrdoglavost su štetni, pored toga što su nepostojeća iluzija. Treba priznati poraz. Možda nisi kriv za poraz, verovatno to sve i nema veze sa tobom - pa što bi se refleksno batrgao? Pucnjava u Ribnikaru u Beogradu i Tragedija na Ž stanici u Novom Sadu su me porazili kao čoveka.