U svićućem ti pasusu 'djelo koje se ne oprašta' i namah u smračujućem 'zamolim za oproštaj'. Krstiću, tim je jasno da nisi neko ko bi umio, bar nakon višedecenijskog suočavnja sa sobom, iz štovanja pravde patiti bespogovorno, čime bi se očovječio. Ne znaš Pravdu te gledaš Prvo Sebe, moleći za čiju dvojbu bi li te iz nepraštanja izuzeo. Đe tebe? Zbog to skrušivanja nad hartijom? Ne poimaš pravdu u svojoj patnji pa ćeš pred suca vraga. Oprost se ne traži već daje!