Narodu je dosta i vlast shvata tu poruku - zato i pokušavaju da kontrolišu štetu ostavkama i hapšenjima, ali neće to da radi. Vojvodina je ipak drugačija po mentalitetu. Ne zaboravljaju tako brzo kao u Šumadiji, Beogradu ili na jugu. Bio sam u Novom Sadu dva puta nakon tragedije - ne mogu da se umire ljudi. Čas suze, čas bes. I tako naizmenično.
Neki deda kroz suze govori u Novom Sadu: "Neka sve pohapse i svi da daju ostavke i sve neka poprave na Železničkoj stanici i voz da mi poklone - deco, ko će da prođe kroz ona vrata tamo ikada više u životu?" Tada sam shvatio da ipak postoje velike mentalitetske razlike između Beograda i Novog Sada, nema priče. U NS-u se drže zajedno.