Još postoji nešto što nas dvoje veže,
nešto između ljubavi i druga,
tanko kao nit paukove mreže,
neodoljivo kao ljetna duga.
Još se tražimo jutrom, u stihu, tajno,
krijemo se,
ne želeći se skriti,
i tako vraćamo ono vrijeme bajno,
sada kad nismo što smo mogli biti.
Još postoji nešto što te meni mami,
nešto zbog čega te na pomen zabolim,
priznaj da postojimo zajedno, a sami,
priznajem da te još jednako volim.