@N možda ali kako se većina veza okonča na manje ili više ružan način, onda sve što ostaje je ogorčenost i ružne uspomene na nečiji nefer odnos, izdaju itd. Ne znam, ja sam valjda užasno zlopamtilo, nema goreg, pa mi je bolje da ih pomnožim sa nulom nego da se sjećam kako mi je učinjena nepravda. :))
A nisam ti ja kompetentan...Nešto nikad nisam bio u takvim situacijama da se osećam ogorčeno, izdano...Mada sam se do skora osvrtao i čekao da me stigne karma... Srećom, da kucnem u drvo... Mada, možda se opasnica pritajila i čeka trenutak kad ću se najmanje nadati..
Blago tebi. A koliko vidim po ovom koji je meni učinio nepravdu, karma u tim situacijama ne postoji. Eno ga zdrav, čio, veseo, otac jednog djeteta i tako to. Dakle, opušteno. :))
Eto, sad se osećam kao... Ali dobro. A znaš kako, na to treba gledati da svako završi sa onim kog zaslužuje. I mada ta veza završi ružno, jednostavno je trebala biti okončana, način na koji se to desi je manje bitan... Često osoba koja tu propati jednostavno nije želela da vidi znake pored puta.
Svestan sam, "pročitao" sam još prošle sezone stvari koje te muče, samo nisam mogao otvoreno da pričam o tome. I emotivnih i onih drugih. Zaista mi je žao zbog svega toga. Sad videh da postoje i neke lepe stvari koje su se desile... Nadam se da je put ispred tebe onakav kakav zaslužuješ, a zaslužuješ samo najbolje, iskreno to mislim
Hvala na predivnim željama, niko mi nije ovako divno čestitao, baš me dirnulo. Sada bih stavila milion smajlića i cvjetića, ali ne ide. Da, sada će četiri godine da je tako, ali problema je puno, sve vezano za niz bolesti i smrti koji nikako da se prekine. Vjeruj da sam izbezumljena i iscrpljena. Nadam se da će stati.
Uff, u pm... Ne znam, voleo bih da imam moć da ti olakšam i dam ti snage. Oduševljavaš me u novom aspektu - snazi! Znaš kad bi onaj veseli pastir sa Peštera rekao da je GZ tako 'ebeno snažna?! Delovala si tako ušuškana u svoje savršeno, roze kraljevstvo. Mislim da ste vi žene, generalno, jači pol. Budi jaka, nemoj mi sad kvariti dojam...
Znaš kako, ja jesam veći dio života i bila ušuškana u svoje roza kraljevstvo (dobar izbor riječi, svaka čast!), jednostavno jer mi se moglo. Ali kada čovjeka snađu prave životne nedaće poput rata (iako sam tada faktički bila dijete), teških bolesti u najbližoj okolini i slicno, nema druge nego stisnuti zube i boriti se kako znaš i umiješ.
Naravno, svaki dan se pitam zašto baš meni, kako neki žive mirno i sretno zajedno od dvadesete a meni se ne da ni sada, pa vidi kako je onaj zdrav, vidi ovaj živ a imao takvu dijagnozu i slično. Doduše, nekada sam puna revolta, a nekada mirna ali mi nikada neće biti jasna sudbina (da ne kažem Bkoja šalje teška iskušenja dobrim i plemenitim ljudima od kojih cjelokupno društvo ima korist, onima sa zlatnim dušama. Nikada. Pravda ne postoji.