Štrajk je potpuno izgubio smisao, jer više ni sami štrajkači ne mogu jasno da objasne zašto to rade. Deca trpe, škole su prazne, a odgovornost prema budućim generacijama se potpuno zanemaruje. Oni koji štrajkuju igraju se sudbinom naše dece, dok oni koji rade ostaju poniženi i neprimećeni. Ovo je postalo nedopustivo i krajnje neodgovorno. Obrazovanje nije teren za beskrajne sukobe i političke igre vreme je da se prioritet stave deca, rad i sistem koji funkcioniše!
Dobar dan Sendvicaru. Da citiram srpskog vaterpolistu:
"Povodom objave mog matičnog Saveza osećam potrebu da se ogradim od iste. Svi znamo da je deci mesto u školama, ali u školama gde će prosvetni radnici imati položaj i status koji zaslužuju"