Jednog dana će zastave koje su beogradski i novosadski studenti razmenili na mostu i parole pod kojima su se borili - biti u nekom muzeju. Jeste, zvuči ozbiljno, ali je sve to: samo dobro zezanje. "Vučiću, ti si nama ispunio zahteve, a mi tebi ulice." "Pošalji kobre, mi smo anakonde." "Ne laži mi babu." "Malo rušim Vučića, a malo i tražim devojku." "Mi smo peške 80 kilometara išli na sahranu SNS-a."
Upečatljivo unikatno je sve ovo. Osećam se kao neka matora budaletina, a sve kapiram - pa znam da nisam budaletina. A mator sam samo onoliko koliko sam izdao samo sebe. Znači nisam ni to. Jedno pranje, jedna voda, i ja sam student.