Zavlace nas preko 30 godina igricama koje igraju velike drzave s najjacim politickim i vojnim uticajima. Postoje 2 straha, jedan je da ovo ovako moze ic jos dvaput toliko koliko je proslo od rata - bez pomaka, napretka ili vaznih promjena. Drugi strah, da cemo dozivjet rat u nekoj bliskoj buducnosti. Oboje, kako god gledas - neizvjesno je koliko vremena moze proci, a mi se nadamo boljem evo vec 30 godina.
Mi koji smo čitali Arthura Schopenhauera ne nadamo se boljem nego smo prigrlili koncept haosa i sreću pronašli u bolu i nesigurnosti sudbine. A i Kur'an o tome govori... Neće niko zaraditi Džennet bez malo muke. Biće i bolesti, ratova, gubljenja imetka, života... Prigrli haos.