Još nešto. Znaš li za ceduljicu koju je majka jedne studentkinje našla u njenom džepu? Ja sam plakao kao dete, pročitaj, ako ti se javi i minimum ljudske empatije, možda za tebe ipak ima nade.
Mama...
Volela bih da nikad ovo ne pročitaš!
Da sam uzalud napisala.
I da jednog dana kad svemu ovome bude kraj.... Obrišem.
Zagrlim te.
I ćutim.
I da ti nikada ne kažem.
Ali, ako ipak pročitaš....
Sećaš li se kad sam bila mala kako si mi crtala srca hemijskom na ruci?
I ja sam jedno nacrtala sada.
I napisala MAMA.
I tvoj broj telefona.
Da te zovu odmah.
Da me ne razvlače po sanitetima.
Hladnjačama.
Da me vodiš kući odmah.
Da legnem kraj mog mede.
Plašim se, mama.
Svi se plašimo.
Iako vam možda ne delujemo tako..