Vaša je tragedija što se ovoj pobedi više nazdravljalo u Beogtadu nego u Sarajevu. Jednog oca u Beogradu prijatelj pustio na Džumijev trening pre par godina, ovaj gutao pljuvačku, tresao se, gledao u zemlju, crveneo. "Gospodine, kako mi vama možemo da pomognemo??? Jel ste dobro?" "Dobro sam, neprijatno mi je što vas ometam, moj sin ima 10 godina, trenira tenis i.... ne znam da li Damir ima vremena da prebaci koju lopticu sa njim?"
Džumi: "Ja ne prebacujem lopticu, ja igram tenis. Dajte dete tamo. Igram kao sa odraslim." Kraj priče.
gooUser1908 mi svi razumijemo jezike sa prostora ex yu, al tebe je taško razumjeti, ili što bi rekli nije jasno sta je pisac mislio reći
Prikaži sve komentare (9)