Napuši se orao na vrhu litice, skroz ušlagiran i nabrijan, govori sam sebi: - Koja sam ja faca, e! Zatim se sav onako nabrijan spizdi niz liticu. Pada, pada i na pol metra od tla brzo zamahne krilima, poleti natrag gore i smjesti se opet na vrh litice. Pun sebe veli: - Koja sam ja faca e, KOJA SAM JA FACA! Potom dođe drugi orao, pita ga: - Kaj to radiš, buraz? Veli mu ovaj: - A evo, duvam malo, oćeš sa mnom? I tak’ se njih dva napuše, spizde se niz liticu oba, padaju, padaju i na pol metra od tla zamahnu krilima i vrate se na vrh, ful nabrijani i napušeni, vele: - Koje smo mi face e, KOJE SMO MI FACE! Tad dođe medo. Pita on njih: - Dečki, kaj se radi? - Duvamo malo, buš s nama? I sad pak njih trojica napušeni, nabrijavaju se opet i spizde se tak’ niz liticu i padaju, padaju, dva orla i medvjed. I dok su padali, pita jedan orao medjveda: - Medo, pa jel’ ti imaš krila? - Nemam. - Stari, koja si ti faca e, KOJA SI TI FACA!