bebić..... u mojoj kosi
tvojih ruku
nestvarna sjena,
raspršena po njoj
kao
divlja morska pjena
Tvoj glas
što šapće
sve tiše i tiše....
stapa se
s mojom dušom
s prvim
kapima kiše...
I pozelim...pozelim...da me zaista upoznas, iskreno i otvoreno i da to bude dozvoljeno...da otvorimo prozorcic dusa...neka to bude negdje neka napustena kula...I neka sve nestane,samo da ovaj tren postanr...i neka se tebi nadam...