Gde je sad Bog, Pegla, kada vidiš oko što curi, kada vidiš svu krv što šiklja, kada nema mase da divlja? KO je tvoj bog, Pegla, za koga radiš to sve? Jel' sad bolje tvojoj zemlji? Kako to da si sam i nem? Kako to sada nikog nema? Samo ti i komadići mesa na dlanu, obrazu, čelu. Na duši, koju više nemaš. Gledaj ga, gledaj, Pegla. Znaj, i on tebe gleda mrtvim okom s druge strane, da znaš, da pamtiš, šta god misliš sad da si -- to oko, taj vir, to si ti.