Omere, malo sam sad zatecen. Rece li ti to da bi pod nekim uslovima pricao sa svetosavcima? Znaci nisu sve nade izgubljene. Ja bih volio da te pripitomim. Zamisli da te ja istreniram pa te ponosno svima pokazujem. Eh, Omere, puste zelje....

Pričao bi on, ako nisu iz Konjica svetosavci, ili iz Jablanice. S njima bi radije izbjegao priču, al bi rado prdoklačio sa nekim iz Višegrada.

Žao mi je što konjički srbi nisu zaklani bacani u Neretvu.............pobjegla paščad ranije

Mnogi zaista i jesu, al samo da bi pričali i svjedočili šta je bilo sa onima koji nisu, koji su pobijeni ili prošli muslimanske logore u Konjicu ili u muzeju u Jablanici. Ja sam ih mnogo sretao, raspršenih od Kosmeta do Australije: Manigode, Mrkajiće, Kneževiće, Šušiće, Simiće, Vujičiće, Andriće, Kuljanine, Šinikoviće i ostale. Malo ih je da im nije pola porodice stradalo od Bradine do Čelebića. Znaš ti o čemu ja pričam.

Nijedan izdrkan svetosavac nije ubijen u Konjicu i bačen u Neretvu..............strašno mi je žao što nije............ni jedan izdrkan svetosavac nije bio u Jablanici u Muzeju..........i to mi je strašno žao što nije...............ubijanje izdrkanih svetosavaca se desilo samo i isključivo u Bradini.......na području opštine Jablanica ama baš nijedan srbin nije ubijen.,...........žao mi je zbog tog što nije.,...............a 90% ih je do juna '92 otišlo na Borke i pucalo po Konjicu i Jablanici..............svojoj djeci u guzicu pucali qrčevima

Pred Kantonalnim sudom u Mostaru 2004. godine osuđen je za ubistvo uglednih profesora Vlaste i Đure i njihovo dvoje dece, četvorogodišnjeg Petra i šestogodišnjeg Pavla. Pri tome je posebno zastrašujuće da je stariji dečak preživeo ubistvo roditelja i brata, pobegavši u stanicu policije u Konjicu, da bi odmah nakon toga bio „izručen“ Maciću koji je dečaka ubio. U procesu za masakr Golubovića, bilo je optuženo i nekoliko nadređenih Maciću, ali su svi oslobođeni, pošto je sud zaključio da je Macić ubijao bez ičije naredbe. Međutim, suočen sa optužbama za ostale zločine odmah po odsluženju kazne u Mostaru, Macić je rešio da, kako sam kaže, otkrije punu istinu... Ovo je samo jedan mali primjer kao ilustracija. Konjic je teško stratište Srba, pa me čudi kako ti, Turčine iz Anadolije, uspiješ iz Jablanice stići u Višegrad, a da zaobiđeš Konjic!? Valja li to tako?

Macić priznaje jedno od tri ubistva koja mu se stavljaju na teret u optužnici Tužilaštva BiH. U svojoj izjavi on kaže da jeste ubio Srđana Koprivicu, ali tvrdi da je to učinio po nalogu najviših ratnih policijskih funkcionera u Konjicu Jasmina Guske i Ševka Nikšića, koji je amidžić federalnog premijera Nermina Nikšića.

“Pustili su me iz zatvora da i dalje ubijam. Oni su i tada znali za sva ubistva koja sam počinio, ali nisu me sudili za njih. Da su me tada osudili i za ostalo što sam uradio, dobio bih najviše 15 godina zatvora. Kada su me pustili iz zatvora, bio sam samo stotinjak metara udaljen od policije i tužilaca, ali nisu me sudili. Ne, oni mene sada žele da sude ispočetka. Oni žele da na meni prikriju ostale ubice i naredbodavce, jer misle da sam ja već bio 12 godina u zatvoru, pa je meni svejedno. Ali, nije mi svejedno. Ja sada zbog svoje dece želim da kažem šta se i kako se desilo. Želim da moja deca saznaju od mene šta ja jesam uradio i zašto sam to uradio“, napisao je Macić u svojim beleškama

U tim spisima otkriva kako su na području Konjica naređivana i izvršavana ubistva Srba, razotkrivajući lanac komandne odgovornosti i saučesnika u ubijanju Srba u okolnim selima. “Tačno je da sam učestvovao u napadu na Bradinu. Mi smo postrojeni dan ranije, 24. maja 1992. godine i to nam je bio politički zadatak da napadnemo Bradinu… Ubio sam Srđana Koprivicu, ali uradio sam to po naređenju Ševka Nikšića, koji je bio zamenik komandira SJB Konjic, ali je faktički imao svu vlast. Ja sam tada imao 22 godine. Meni su naredili da palim i ubijam, a sad mi sude. Verovao sam Ševki Nikšiću da sve što on kaže, mora da se i uradi. Mislio sam da tako treba. Sada vidim da žele od mene da naprave monstruma… Bradinu smo spalili 12. jula 1992. godine, jer su nam rekli da su Srbi krivi za ubistvo naših ljudi u Repovcima. Sada znamo da ih nisu ubili Srbi, nego naši. Ali, tada nismo znali. Nama su rekli da su krivi Srbi iz Bradine i mi smo krenuli na Bradinu, lovili smo ih, oni su bežali, skrivali su se i u tunel, a mi smo ih pronalazili i ubijali. Ko je više ubijao, više je i napredovao“, piše Macić u svojim beleškama.

Na jednom mestu čak detaljno opisuje i slučaj odsecanja glave jednom Srbinu i odnošenje odsečene glave u komandu u Konjicu gde su navodno bile prisutne glavne političke i vojne vođe. “Zločini u Konjicu su bili javni, ništa nije skrivano, svi su znali. Želim da ih sve pozovete i da ih gledam u oči dok svedoče”, napisao je Macić u svom predlogu Sudu BiH, navodeći dugu listu svedoka čije pozivanje sada traži od svog advokata

Jesam ja možda nešto drugo rekao........U Bradini su se ubijali srbi i neka su.........opet će se ubijat ako se vrater....................šta misliš da smo mi istrijebili Konjic kao vi Bijeljinu.......Macić u zatvoru.............a ko je od četnika u Višegradu u zatvoru.............69 Bošnjaka zapaljeno u kući, 70 ih ubijeno na ćupriji i bačeno u Drinu, 170 ubijenih u motelu Vilina Vlas ili kako se već zove............hallo..............a 48 srba ubijeno na Bradini dva mjesexa iza Bijeljine i skoro mjesec iza Višegrada......šta mislite vi da se srbi ne smiju ubijat........smiju Boga mi moga i ubijat će se