...gled'o pingvina kad ide u mahalu po novine? :))...ima torbicu na leđima za novine, i lagano odgega niz džadu do trafike i nazad :))...cool pingi, boli glava :))
Ne moze covjek ,a da se bar ne osmjene na ovakvu sliku.
U Japanu je oko 1930 zivio neko profesor i svaki put kada bi se vracao s posla pas bi ga cekao ispred zgrade. Profesor je umro od infarkta i naravno da pas to nije razumio.
Nakon vlasnikove smrti pas je svaki dan dolazio i cekao par sati da njegov "drug" izidje iz zgrade.
Usvajali su ga,odvozili u drugi grad. Uzalud.
Svi stanovnici su ga znali i godinama mu tu donosili hranu .
Nakon nekoliko godina pas je umro ,a gradonacelnik je u dogovoru s gradjanima podigao spomenuk tom psu.
Spomenik postoji i danas:)
Mi smo nekad imali psa, sa kojim je doduse otac najvise provodio vremena. Kada je otac umro, nas pas je znao da nestane nenadano. Uvijek bi ga u takvim situacijama nasli sklupcanog na grobu moga oca.
Hvala na info cellems,
pricu sam cuo dosta davno iz dva izvora pa nisam siguran koji je precizniji ali znam da su povjerljivi.
Pogledacu film i ako je upola zanimljiv kao prica maramica i..:)