Masakr nad 8.000 muslimana u Srebrenici je falsifikat i politička konstrukcija, tvrdi grupa od osam potpuno nezavisnih američkih autora koji knjigom "Masakr u Srebrenici: dokazi, kontekst, politika", na 300 stranica sveobuhvatne analize pokazuju da nema dokaza o razmerama zločina, predstavljenog kao najveći posle Drugog svetskog rata. Autori navode da se do 8.000 pobijenih se došlo na osnovu grube procene Crvenog krsta o 3.000 zarobljenih i 5.000 nestalih. U nestale su uvršteni preživeli koji su pobegli, ali i poginuli u borbama, pa preimenovani u pobijene. U slučaju 8.000 ubijenih morale bi da postoje ogromne grobnice i satelitski snimci, ali je, ukazuju, potraga za telima pokazala da je do 2003 nađeno samo 2.750 leševa, u šta spadaju stradali u borbama, Srbi, pa i tela od pre 1995. godine. - Oko 7.500 tela sakupljeno mimo forenzičkih standarda u Tuzli su sa teritorije cele BiH. Spiskovi nestalih sadrže duplirana imena, osobe umrle pre jula 1995, i one koji su izbegli mobilizaciju, imena koja su na glasačkim spiskovima, a uključuju poginule u borbi, izbegle na sigurnu teritoriju ili zarobljene koji su ostali da žive na drugom mestu - argumentovano je u ovoj knjizi. Pobijeno više od 3.000 Srba U knjizi američkih autora je navedeno i da su prema izveštaju Komisije SRJ za istragu o ratnim zločinima snage Nasera Orića odgovorne za smrt 1.200 Srba u okolini Srebrenice do marta 1993, a da je srpski istoričar Milivoje Ivanišević procenio da se do kraja 1995, broj popeo na 3.287. Broj pobijenih nekompatibilan je sa statistikom. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije i vlade BiH bilo je 35.632 izbeglih i 3.000 prebeglih muškaraca što je 38.632, plus 2.000 ubijenih. Da je bilo 8.000 žrtava, pre jula 1995, u Srebrenici bi živelo 48.600 lica, a sve ozbiljne procene govore da ih je bilo 37.000-40.000. Autori knjige se pozivaju na muslimanske vođe iz Srebrenice koji kažu da je vlast u BiH "žrtvovala" grad da bi izazvala NATO intervenciju, pošto im je predočeno da će međunarodne snage reagovati ako bude više od 5.000 žrtava. U prilog toj analizi idu i dokumentarni filmovi "Grad koji se mogao žrtvovati" i "Tragovi iz Sarajeva", prikazani na norveškoj državnoj televiziji koje, nažalost, Srbija nije otkupila. Prvi film počinje izjavom bivšeg čelnika SAD Bila Klintona da će, ako muslimani žrtvuju 5.000 ljudi u Srebrenici, NATO napasti srpske vojne ciljeve. Autor filma Ole Flijum zaključuje da su, "od više od 8.000 stradalih Bošnjaka, oko 2.000 ubili delovi srpske vojske, dok su ostali stradali u borbama". U drugom dokumentarcu tvrdi se da su u BiH obučavani teroristi koji su napali Ameriku 2001.