Ja volim tvoje sabahe i sumrake , kad sa obližnjih brda zaoru tekbiri i salavati kao u noci Leilei-kadr, a moje srce nemirno i usplahireno hoce iz grudi iskociti da ti kaže da ljubav prema tebi nikada nece presušiti . Djedovi moji su trcali po tvojim mirisnim livadama , rasli i saburom iz tvoje utrobe celicili bošnjaci duh. Babovina si moja , pa danas kada pohodim kabure svojih predaka iznad mezarja lebdi isti onaj duh bošnjaštva i uliva mi snagu vecu od mene samog.Volim tvoje bašce i avlije okicene Ramazanskim sehurima i iftarima , Bajramima , kurbanima i Hidžretskim godinama kad uz otkucaje saza starog sazlije tijelo obuzme dert, pa se čini da duša na trenutak otputuje do oblaka. Zato u akšame kad ezani jedan iza drugog počnu pozivati na namaz u svojoj žili kucavici osjetim isti onaj treptaj koji kaže: "Ovo je Bosna, a ja sam Bošnjak!"