Moj Boze, ponekad se pitam, zar je bas tako moralo biti. Moj Boze, ponekad se pitam, zar je dobro srce muslimanskog insana moralo da se vadi Valjevskim, Uzickim i inim drugim srpskim kamama. Moj Boze, ponekad se pitam, zar je muslimanski covjek samo sto sevdah cuti, morao biti zaklan. Pa sto to mi nismo isli u Negotin i Kraljevo i klali njihove majke, Sto to mi nismo postavili haubice na Zabljak, na Durmitor, na Zlatibor i ubijali njihovu djecu. Nismo, jer mi volimo, a oni mrze, ne svi, ali mrze. Nase su dzamije popaljene, mihrabi poruseni, mezarja uzorana, njihove crkve od Teocaka do Gorazda niko ne dira. Nase su majke i sestre silovane, a njihove se suncaju po Adi Ciganliji i ljetuju po Budvi. Nasi su muhadzeri u Trogiru, Pakistanu, a njihovi se, sram ih bilo setaju po Modrici, Dobojskim daidzama i Prijedorskim avlijama. Mi ovdje u Bosni jedemo Norvesku ribu sumnjivog datuma, a oni beru nase alkatmere i ruze i sjede ispod grozdja , gdje smo mi, samo mi, Bajrame docekivali. Boze moj, Bosanske gazde, Bosanske gazde i potomci Bosanskih begova; hej ljudi moji, gazde, gazde Bosanske cekaju u redu za tanjir graha, a njihova fukara po buvljim pijacama Zajecara prodaje almasli grane i sorvane nasih nena. Prodaje fukara znoj i krv tezaka. Prodaje fukara ibrike i postekije po Pozarevcu. Prodaje fukara vilerove goblene, vilerove goblene iz muslimanskih kuca, vezene u nocima kad jos nije bila spaljena iluzija o uvali moga djetinjstva na brdovitom Balkanu i kad je zaklana porodica Huskica odgledala jos jedno nedjeljno popodne koje vodi Dunja Lango. Prodaje fukara, a mi se glodjemo. Prodaje fukara pune muslimanske sehare, a mi se glodjemo. Prodaje srpska fukara muslimansko dostojanstvo, a mi se glodjemo. J**** ja nas, ali neka, neka narode moj, neka prodaje fukara, neka prodaje, jer ne mogu oni nakrasti koliko Musliman ima, ne mogu oni pobiti koliko Muslimanka mati moze roditi. I zato, ne zaboravi nikada narode moj, ne zaboravi nikada potoke krvi sto se slivaju niz Soukbunar, Djidjikovac, Mejtas i Vratnik ne zaboravi nikada i nemoj nikad halaliti. Ako smo nekada morali halaliti, vise ne smijemo. Zakuni se narode moj krvlju rahmetli Hajre Mesica i sakatom djecom Bosanskom, da halaliti vise nikada neces. Ko halali, dabogda ga rodjena djeca proklela, jer mi, mi Muslimani ovaj rat nismo zeljeli, ali ako hocemo, dobit cemo ga, jer u Bosni rjesenja nema ili Dzehenem ili sloboda, kome to nije jasno neka ide iz Bosne. EMIR HADZIHAFIZBEGOVIC