»Ja sam zapitao: kuda me vodite? Odgovorili su mi: „Ti si osuđen u ime Kralja Petra a po naređenju Draže Mihailovića." Ja sam onda kazao: Nemojte me klati kao životinju i ako već hoćete da me ubijete vi me streljajte. Onda sam legao na patos, oni su opalili na mene puške, metak me je udario u levo oko a izišao na desni obraz. Kad sam se malo osvestio doterali su mi brata, njega su stojeći streljali. Kad je pao mrtav, pao je na mene. Ja sam se pravio da sam mrtav, a oni su doveli jedno kurjačko pseto koje je počelo da loče njegovu krv. Ja sam se plašio da ako dođe do mene da mi ne nagrdi lice. Tada su oni doveli našu mater da vidi nas dva mrtva i kad je došla bila je premrla živa od straha gledajući nas dvojicu mrtve, pa su je zatim oborili i klali je na mojim leđima tako da sam bio obliven svom njenom krvlju. Doveli su zatim moga sinovca i zaklali zatim i njega. Zatim su doveli moju snaju, ženu moga brata koji je poginuo u partizanima i nju su zaklali. U četvrtoj sobi zaklali su dete od 4 godine i otsekli mu glavu i izboli ga nožem na 18 mesta. Kada su sve poklali onda su počeli da kupe sve naše stvari iz kuće.«[8] —svedok Dušan Đorić iz Vranića na suđenju