Ne čuvaju oni Srpsku, nego svoje fotelje Ne blate oni nas što stvarno misle da smo izdajnici i strani plaćenici nego to rade da bi sačuvali svoje fotelje i armirani sistem mafijaške hobotnice gdje je dobro svakoj vlasti i njihovim boračkim poslušnicima. Dragi prijatelji, dragi saborci, U petak 28. februara u 13 časova dođite u Park Mladen Stojanović u Banjaluku da nas podržite ( da podržite i sami sebe) u pravednoj borbi za bolji život srpskih boraca-veterana. Za bolji i pravedniji život naših potomaka i potomaka naših saboraca koji su svoj život žrtvovali za Republiku Srpsku. Mnogi pitaju, zašto baš sad!? Jednostavan je odgovor: zato što je počeo izborni proces u Bors-u. Proces koji ništa neće promijeniti jer izbore u Borsu sprovodi i kontroliše privilegovana grupa naših saboraca i kontroliše vlast koja je iste te naše saborce kupila privilegijama u kojima su zaboravil na sve nas. Takvi izbori u Bors-u neće i ne mogu ništa promijeniti u našem sramotnom i ponižavajućem položaju. Ukoliko se mi demobilisani borci-veterani Otadžbinskog rata ne zbijemo rame uz rame kao nekada u borbenom stroju, svaka vlast će nastaviti da manipuliše sa nama upravo preko privilegovanih boraca. Nama ne treba nikakva politička stranka i nikakva partija da ostvarimo svoj cilj. Nama treba udružena snaga obespravljenih boraca-veterana da konačno lupimo šakom o sto i kažemo da ovako više ne smije i ne može. Republika Srpska i naš ustav su za nas svetinje koje moraju nadživjeti svakog od nas. moraju nadživjeti i sve generacije potomaka koji dolaze. Onaj ko ovu borbu vidi kao moju borbu protiv Ćurguza, ne vidi daleko ili bar ne vidi prolaznost i jednog i drugog. Stotinu puta sam rekao da me Ćurguzova fotelja ne zanima i ne bi je uzeo čak i kada bih imao podršku svakog borca pojedinačno. Pljunuo bih na samog sebe i ideju koja je važnija od svakog od nas pojedinačno. A to je ideja pravednije Republike Srpske. Ideja izgradnje društvenog sistema u kojem će svaki borac-veteran, stvaralac i stvarni čuvar Republike Srpske biti uvažen, poštovan i biti ponos države, a ne teret sopstvene republike. Ne blate oni nas što stvarno misle da smo izdajnici i strani plaćenici nego to rade da bi sačuvali svoje fotelje i armirani sistem mafijaške hobotnice gdje je dobro svakoj vlasti i njihovim boračkim poslušnicima. Ja nikoga ne mrzim pa čak ni privilegovane saborce koji su izdali i prodali naša prava, ali nije korektno da nas stavljaju pred linč saboraca i zakucavaju na stub srama samo zbog zaštite svojih privilegija. Ako bi neko i trebao da se stidi, to su izdajnici naših zasluženih prava. Treba da se stide što su pljunuli na sopstvenu krv i krv svojih saboraca prolivenu kad je grmilo a sada bi sunčevu svjetlost da dijele samo sa onima koji za Republiku Srpsku nisu dali ništa a uzeli joj sve. Htjeli bi ogromnu većinu poštenih saboraca da ostave u vječnom mraku da gladni umiru jedan po jedan ili da skraćuju muke dižući ruke na sami sebe. Ali što god činili, čine na svoj obraz i čast. Naš glavni moto u ratu, a sada i u miru jasan je i glasan: N e m a p r e d a j e! Meni ne smeta što me zovu vođom pobune jer ja to jesam. Jesam vođa pobune protiv nepravde! Protiv svoje braće i majke Republike Srpske koja nas je sve iznjedrila, niti mogu niti znam biti ma šta o meni govorili guzičari kojima je najveća svetinja bankovni račun i keš u džepu. Duško Vukotić, komandant štaba nezadovoljnih boraca -veterana, organizatora mirnih i dostojanstvenih protesta u Banjaluci