i za kraj ostatak pjesme o našem titu, simbolu bratstva i jedinstva naših naroda. Bio je peti maj, iz Skopja me je vodio put. Na stanicama duž pruge svud, tišina i nema bol. Bitola, Maribor, Rijeka, Nikšić, Zenica, Bor, i svaki čovek i svaki dom je žalio dušom svom. Al ja sam video visoke peći, fabrike dim, široke njive, Gradove što slobodni zive, decu i mir i jato ptica. I opet sam video Tita Maršala, legendu tu, slobodotvorca, čoveka tog, druga i borca, opet sam svud video Tita.