Pogledajte sliku a onda procitajte pesmu Išao je putnik kroz atomski vek… Išao putnik kroz atomski vek i kad ve bio podosta visoko, pogledao je dole gde je ležao atomski vek; posvuda kuda je dopirao pogled beton i železo, najrazličitijih oblika koji su uz neonske svetiljke postavili duge nepokretne senke kroz vreme. Putnik je sve to gledao i kad je pomislio kako je nepotrebno njegovo srce usred svega toga, otela mu se suza. Pala je na tle i ptičica što je stajala, popila je. A kad je popila, kliknu: Gorka je tvoja suza. Zašto je tako gorka? I pre no što joj je putnik mogao da kaže svoje uobičajeno: Ne znam - umrla je. Uzeo ju je u ruke i odneo čak dole gde je ležao atomski vek da je sahrani. Ali ipak uzalud: posvuda samo beton i železo, samo železo i beton, nema ni toliko zemlje što rađa ruže i ptice da nađe grob za pticu i nad njom ružu zasadi.