Kliče gorska sa planine vila:
''Sada napred moja braćo mila,
na krvava viteška bojišta,
U odbranu srpskije ognjišta''.
Odjekuje slavna Ravna Gora,
glas dostiže do srpskog sokola.
Ignjatović dadne odgovora:
''Za Srbiju boj se biti mora!''
Te oružje on svijetlo paše,
što mu preci u nasleđe daše.
A neka ga, vesela mu majka,
i srećna mu bila puška tanka.
Hrabri Vučko svud boj ljuti bije
i predvodi srpske jurišlije.
Miloš Glišić desna mu je ruka,
mrski Švaba sada svuda kuka.
Ne pokleknu Vučko dušmaninu,
komuniste salomi na Limu.
Teške borbe s' napadačem vodi,
Novu Varoš da nam oslobodi.
Tad se čaša otrova prevrši,
atentat se na Vučka izvrši.
Ubiše ga srpski izdajnici,
ljotićevci, švapski poslušnici.