Ne znam zasto se uopce forsira prica da nas politicari razdvajaju i da su oni krivi za nacionalizam i neke negativne osjećaje koji se jave jednih prema drugima.
To nije tacno. Narod je takav, ja medju prvim. Nikad necu oprostiti za sve nevino stradale '92-'95. Velika vecina bosanskih pravoslavaca bi ponovila '92-'95, cast izuzetcima. Izuzeci su tu da potvrde pravilo. Velika vecina bosanskih katolika u Hercegovini zeli komad Bosne i Hercegovine. Nije bitno ko je nba vlasti, tako je bilo i tako ce biti sigurno jos dugo.
Politicari nisu ti koji tjeraju na raskol, historija tjera na raskol, neke stvari se ne mogu ni zaboraviti ni oprostiti, jer ce se ponoviti.
Velika većina bošnja hoće da dominira BIH i želi sve druge narode u njoj držati pod svojim jarmom. Sebe smatraju jedinim legitimnim narodom čije je prirodno pravo da bude jedini nositelj vlasti u BIH. Na to nemaju pravo ni po čemu, ni po kom božjem zakonu i ni po kojem ljudskom zakonu.
Nije budućnost ni mene ni moje djece.
Ni većine mojih sunarodnjaka.
Od budućnosti očekujem od muslimaskih političara da prestanu birati političke predstavnike drugim narodima u BIH, i na taj način upravljati njima-protivno njihovoj volji. To je prvo i osnovno.
Nisam ni ja.
Al nisam ni za guranje u "brak na silu" što Titovi siročići uporno hoće poslije ovih poplava i uporno nam pričaju da je to dobro i lijepo, a vidjeli smo da nije. E, sad, da živimo jedni pokraj drugih očito-moramo. Da se volimo-ne moramo. Al ne moramo ni da se mrzimo, a pitanje je ljudske časti - pomoći susjedu kad mu "kuća gori". Zato mi je drago, i volim što moji pomažu drugima, jer se zbog toga dobro osjećam. I drugi su pomagali nama kad nam je trebalo.