Vidim da je ovaj moj komentar jučer zasmetao nekima pa da ga ponovim, neće škoditi. Nedavno ja bio u Foči, tetka tamo udata. Tetku bila slava pa se skupilo dosta ljudi, familija, komšije. Kuća im blizu srušene džamije. Pričamo, zezamo se kad njih troje četvero odjednom u isti glas: "ŠUTI!!! Čujete li?!" Ušutismo. Ja ih gledam u čudu. Ostalih dvoje troje isto rekoše:"Čujete li? Eno ga!" Ja slušam. Ništa. Ništa ne čujem osim ponekog auta što prođe ulicom. Tetak mi onda reče da im komšije čuju ezan sa srušene džamije svaki dan u vrijeme u koje treba biti... Ja se naježio. Nazovem jarana u Sa kojem stara klanja, pitam kad je ezan. Kaže:"Paša, evo sad bio." Nastaviše ljudi s pričom, zezancijom. Kontam, popilo se. Poslije su mi objasnili da starosjedioci ezan čuju od dana kad je srušena. Šta ti je ljudska psiha i osjećaj odgovornosti...