Kuda da pođem u ovu prazninu ispred sebe? Da se javim svojima ko sablast Il ko sramota prijateljima? Gdje god se javim među ljude nastane tišina Pogledaju me kradom i nešto prošapću i ćute Ja sam ko neki nosilac tišine i ćutanja Još mi je ostalo da se družim s kamenjem Kamenje ne zna da se stidi, kraj mene leži nepomično i ćuti zajedno sa mnom ćuti Sunce me prati kao oko Uviđam: treba otići nekud daleko od sunca Svoje ću tijelo ostaviti ticama Sebe izgubit u ništavilu.