Sve èemer, sirotinja, glad, nesreæe... A zašto je tako? Ne znam. Možda zato što smo po prirodi zli, što nas je bog obilježio. Ili što nas nesreæe neprestano prate, pa se bojimo glasnog smijeha, bojimo se da æemo naljutiti zle sile koje stalno obilaze oko nas. Zar je onda èudo što se uvijamo, krijemo, lažemo, mislimo samo na današnji dan i samo na sebe, svoju sreæu vidimo u tuðoj nesreæi. Nemamo ponosa, nemamo hrabrosti. Biju nas, a mi smo i na tome zahvalni