Uz veliki naklon svim rudarima i veliku žalost zbog tragedije, ovo se ne smije predstavljati kao pozitivna tradicija. Valjda bi tradicija trebala da bude da svaka kuća u selu ima bar jednog visoko obrazovanog člana domaćinstva. Takvom selu bih skinuo kapu.
Da mi je znati kakvi su argumenti ovih padobranaca što mi pucaju minuse. Samo ne serite o besparici jer to nema veze sa studiranjem. Ne daj bože da se kakva kniga pročita. Lakše je u rudnik...
Svako zna u životu svoj put.
Neko će čitati i ići na studije s nadom da će naći posao u struci, a neko će se uhvatiti lopate i krampe sa 18 ili čak sa 15 godina, što je donja granica za zakonito zapošljavanje, i počeće da zarađuje svoj hljeb. Ne mora to biti rudnik, ima poslova. Nema se tu šta pametovati, svako zna svoje!
Nemam ništa protiv da svako bira svoj put. Ipak, ne smijemo zakovati u zvijezde selo koje odgaja rudare i nema nikakvu volju da dobaci dalje od toga. Moramo željeti više. Ako se mi složimo da nam je to plafon, šta ćemo naučiti svoju djecu. Kao što rekoh na početku, kad čujem za takvo selo, biću ponosan i pokloniću im se. Selu kojem je vizija odgajati generacije rudara ne mogu se diviti. Svaka čast na poštenom radu i poštenju.