U intervju Našim danima iz 2006. Raif Dizdarevi govori o Tiitu: DIZDAREVIĆ: Ja sam učesnik svega toga i zato sam titoista. Kao partizan sam 1945. došao u Sarajevo: mi smo počinjali bukvalno sa gole ledine. Imali smo nacionalni dohodak ispod 100 dolara, zemlja je bila potpuno razrušena, a inače je bila siromašna i zaostala. Trebalo je prevaliti taj put od 1945. kad smo morali krenuti sa analfabetskim tečajevima do 1980. kada smo imali univerzitet u Sarajevu: samo u jednom zaletu izgradili smo hiljadu osnovnih škola. Od nijednog asfaltiranog kilometra stigli smo do 4.000 km asfaltnih puteva, ali ono što je još bitnije - morali smo tražiti puteve izgradnje jednog sistema u kome ćemo se prvo oslobađati sopstvenog dogmatizma i svih staljinističkih opredjeljenja kojima smo bili podlegli jer smo vjerovali u Sovjetski savez i u Staljina maltene kao u neku religiju, a nismo znali šta je to praviti državu. Titu je 1945. savjetnik bio Vlatko Velebit i pošto je želio da izađe sa Dedinja, Tito mu j
Tito mu je rekao: Ideš u Ministarstvo spoljnih poslova, za pomoćnika, jer tamo trebamo kadra. On kaže: Dobro, druže Tito, ali ja ne znam taj posao. Tito je odgovorio: A ti misliš da mi znamo kako se pravi država? Vidiš da se učimo kako se pravi - praveći je. Dakle, mnogo se toga zaboravilo, ali historijski podvizi na čijem je čelu zaista bio Tito, njegove vizije su bile odlučujuće, njegova hrabrost i smjelost da se suoči sa onim što je historijski trenutak tražio su van svake sumnje i rekao bih skoro pa genijalne....http://nwbih.com/news.cgi?ref1=1124