pa ni umrijet ne mozes bez zelene, crvene, plave boje. jok, mora da se zna ciji si bio, kome si pripado, ciji si bio kad si umro, cije su i koje su boje dva metra zemlje u koju su te spustili. jeble nas etikete ba više. tacno zamisljam porodiliste ko onaj pogon u fabrici kad prolaze flase i puca ona masina na svaku etiketu, tako i bebe kako ispadaju, spucaju im odma etiketu sa deklaracijom npr. 'srbin, datum proizvodnje 26.11.2014, držati u frizideru i iskoristiti kao glasačko meso, rok trajanja 60 godina' onda kad umres ides u reciklažu i sve ispočetka.
ne smetaju mi boje, nego nezasitna potreba zivih ljudi da se farbaju i etiketiraju i svrstavaju u imaginarne grupe koje postaju alati u rukama mocnika za ostvarenje njihove licne koristi. pocevsi od rodjenja, pa evo kao sto je vidljivo i iz ovog clanka, sve do same smrti, non stop neke etikete i torovske podjele. umrijet ne mozes a da te neko nije ofarbo, zalijepio na banderu i time svrstao u neku imaginarnu grupu cija je jedina funkcija da je u konfliktu s drugim grupama. i tako u nedogled.