Opet neko iz mase hoće da me odvuče u paklo droge (iracionalne diskusije o nacionalno-političkim nebulozama). Zaboravi Amela, nek ti starci rade u Iraku. Ne konzumiram to. Ja se ne stidim stihova svog djetinjstva koji nemaju ama baš ništa sa voznim redom autobuske linije Mostar-Buna-Hodbina o kome pišeš. Možda mogu zadržati za sebe odnosno izbrisati oni koji uče novi jezik za sat vremena ili počinju instantno vjerovati u život poslije smrti (kakav oksimoron). Treba vas sve poslati u neke daleke zemlje da bi konačno znali cijeniti svoje i one oko sebe. Ako sam te zbunio, oprosti.