I tako,prođe đivot,trčim tamo,trčim vamo,de ovo,de ono,nikad vremena za sebe,taman steko što mi treba,da se malo odmorim,onda se i smrt približi,i sve što sam radio,drugima osta,meni samo moja djela,i pusta želja da sam Bogdo drugačiji odnos prema vremenu i jednostavnim stvarima imao...