Odbranili su je... svaka im cast. Ostali samo kantoni. I RS. I Brcko. Bas kao sto je originalno planirano i za sta se svako borio - za isparcanu drzavu sa milion drzavica i milijardu fotelja u politici i administraciji. Spomenik im treba dici u svakoj skupstini opstine i kantona. Jer nije kao da su se borili za pljacku po okolnim selima, priliku za peljusenje vikendica i kuca (ako ne mozes iznijeti koznu garnituru, mozes je ogulit - dobra je za jakne) i redovnu gibiru - dok su "civili" mogli da ga dudlaju jer je seljak bio slobodan da lonce zita prodaje za devize i porodicno zlato, a sve cekajuci da ih "mobilizuju" po ulici za kopanje rovova ili u "borce". Civili, ne seljaci, naravno. Niko seljaka ne moze mobilizovat, on ode kuci cim padne mrak. Sjeca li se ko onog kriminalca i zenoubice Junuza "Kuduza" Krece? Zlatni Ljiljan. Dobio ga posthumno za kradju po srpskim kucama. Mala "dok ne izadjem izvoza" Sanela je dobila samo metak u toj "akciji". "Drzali se za ruke u smrti..." Jasta su. On dobio metak za uho ona pod grudi, oboje bili na mjestu mrtvi, ali se magicno odrzali za ruke padajuci na zemlju, za razliku od drugih ljudi koji se sloze ko prazna vreca. No narod voli da sere i izmislja... pa mu na ime filmske slave dodijelili i Zlatnog Ljiljana - i posrali se u usta svim onim koji su ga stvarno i zasluzili. http://www.stolac.ba/junuz-keco-kuduz-legenda-i-istina.aspx "„U ratu ja na straži ovdje kod groblja, bio rov kod groba Asimove pokojne supruge Evice, kad mi se neko prišunja. Okrenem se ja, kad Junuz. Kaže: „Haj'mo malo naprijed da zapalimo ove kuće". Kažem mu, šta ćeš bolan paliti, sve nam kuće od rođaka! Ali, on vazda isti, samo da je kakvog belaja! I dali mu još 'Ljiljana'. E, *** ja onog ko mu je to dao!", priča nam Meho [njegov rođak Meho Kečo]." "U ratu je vodio ljude da prave barikadu, kad je pripucalo njega nigdje. Kad je padalo Žeželjevo, isto nigdje njega. A, taj dan kad je poginuo, mene zvao da idem s njim u Gojkovac da vidimo ima li šta u napuštenim kućama. Kažem mu da neću, a on na mene potegne pušku. Skočim ja i kažem mu: Baci pušku, pa da vidimo gdje smo! Poslije je otišo s tom malom Sanelom, i onda smo čuli da je poginuo. Kako su tačno poginuli, je li snajper, je li ih ko sačeko i ubio, to ne znam", kaže Meho." Eh... takvih "boraca" je i jedna i druga i peta i sesta armija bila PUNA. Zato svake godine otvaramo nove grobnice a ne fabrike, niko nije blesav da se vraca tamo odakle su ga takvi otjerali vatrom i nozem i za to jos dobili ordenje i drzavne penzije i bogove-oceve - i onda im malo pa ce da se zapale. Nestalo valjda tudjih kuca da ih pale.