Nikada mi nije bilo jasno zašto ljudi uživaju da budu u polu svjesnom stanju. Hajde, razumijem kod nas, čo'ek se napuhši i napije da pobjegne od svih ovih belaja koji nas okružuju u našoj svakodnevnici - nije ni to u redu, tako samo bježi od realnosti i bar pokušaja da nešto promjeni - ali, eto, ipak razumijem. Ali što se ovi, u državama u kojima je gotovo sve savršeno uređeno, pucaju - to ne mogu nikako da razumijem. Mislim nemojte me pogrešno shvatiti, svako ima pravo da radi šta hoće, probao sam neke stvari i ja, ali ne vidim u tome uživanciju. Jednostavno ne mogu da shvatim tu uživanciju kad ti nisi više ti, kada 'nisi svoj'...
Droge i alkohol ti omogućavaju da dostigneš stanje svijesti koje se ljudima sviđa a koje ne možeš postići bez njih. Dosta korisnika crystal metha kažu da je to, barem prvi put, najbolji osjećaj koji su osjetili u životu... Mada generalno, slažem se da treba izbjegavati sve što tako agresivno uništava tvoj i tuđi život poput c. metha ili heroina, ali što se tiče ovih stvari koje ako se ne pretjeruju nisu štetne, poput alkohola, marihuane ili LSD-a, što da ne, jednom se živi. Štaviše, mislim da je šteta proći kroz život a ne probati makar da ne vidiš u čemu je fazon.
Ma navuku se klinci u drustvu, da budu face, a kad skontaju sta su uradili vec bude kasno.
Prikaži sve komentare (24)